Virtual friends, relief in granite

"Маја Ракочевић Цвијанов скулпторски обликованим делом тела („Карлица“) или елементима (круг) и материјом (земља, глина) који симболично указују на женину репродуктивну функцију, улога биолошког организма добија значење културног артефакта. Кроз симболичне називе и презентацију својих радова „Утеловљење“, „Уземљење“, „Портал“ уметница представља женску енергију, плодност, рађање, мајчинство, исконско биће жене. "

Sunčica Lambić Fenjčev, iz predgovora za katalog samostalne izložbe Rizom: ženske poetike prostora, pripadanja i uzemljenja, sa Leom Vidaković i Jelenom Grujičić u Savremenoj galeriji Zrenjanin 2020. godine

Baveći se jednako pasionirano fotografijom, videom, preformansom i skulpturom kako u klasičnim tako i u nekonvencionalnim materijalima – kroz direktne, vizualno pročišćene i strukturno jasne radove i serije radova – Maja iznosi kompleksne i socijalno osvešćene sadržaje.

Mrđan Bajić

O čemu god da govori savremeni umetnik uvek govori o sebi, podjednako koliko i o podrazumevajućim kontekstima društva u kom njegov rad nastaje. Iskustvo nam govori da u slučaju Maje Rakočević Cvijanov i u budućnosti možemo očekivati radove koji će biti na tragu aktivnog participiranja, empatijskog suživljavanja i kritičkog promišljanja kako vlastitog, tako, podjednako i života zajednice u kojoj se njen rad bude odvijao.

Nebojša Milenković

Projekat/izložba Maje Rakočević-Cvijanov insistira na humanističoj dimenziji savremene umetnosti, vešto balansirajući između potrebne kritike društva i empatije prema njegovom određenom delu.

Nela Tonković

Kad identitetski slojevi koji se nude posmatraču postanu traumatska mesta dileme: umetnost ili svakodnevni život, Maja Rakočević Cvijanov nalazi izlaz u humoru…Složena i ambivalentna iskustva majčinstva ovde su prikazana kroz preispitivanje klišea majčinske uloge, potvrđujući poznati slogan drugog talasa feminizma (70te godine XX veka) o ličnom kao političkom.

Tanja Marković

“Različite životne faze kod Maje postaju umetnički ciklusi. Njena umetnost razvija se onako kako se menjaju i njeni egzistencijalni statusi: društveni subjekt – ćerka – studentkinja – zaljubljena žena – supruga – majka – radnica – domaćica – komšinica – sugrađanka…”

Nebojša Milenković

Polaznu tačku i odredište promene povezuje upravo tranzicija, prolazak kroz određena stanja, prelazak iz jednog u drugo, a takvo, emancipatorsko shvatanje pojma tranzicije i insistiranje na njegovoj doslednoj primeni i čestom upražnjavanju u svakodnevici, duboko je humanistička poruka radova Maje Rakočević-Cvijanov.

Nela Tonković

Maja Rakočević želi da se umetničkim sredstvima odazove na medijski konstruisane stereotipe, da se u njih upiše odigravajući ih kroz imitiranje situacija u kojima svoje telo postavlja u idealizovanu fantazmatsku sliku «srećnog modela». Fotografije parova u romantičnim reklamnim zapletima u kojima je ljubav dostižna, a happy end jedina izvesnost tako postaju potcrtavanje ideologije konzumerističke kulture.

Tanja Marković

Radovi Maje Rakočević-Cvijanov nastali su na ovom tragu: iz jake želje da se kritikuju negativne pojave u društvu i očigledne devijacije unutar sistema vrednosti učine vidljivima, umetnica je počela ispitivanje karakteristika tranzicije. Njen pokušaj da tranziciju sagleda kao dvostruki fenomen onaj koji transformiše društvo i onaj koji dovodi do evolucije pojedinca moguć je jedino unutar umetničkog sistema, jer podrazumeva dekonstrukciju ustaljenih značenja.

Nela Tonković

Kad identitetski slojevi koji se nude posmatraču postanu traumatska mesta dileme: umetnost ili svakodnevni život, Maja Rakočević Cvijanov nalazi izlaz u humoru…

Tanje Markovic